АГИОГРАФИЧЕСКИЕ ИСТОЧНИКИ ПО ИСТОРИИ СРЕДНЕЙ АЗИИ
В данной статье проанализированы сведения о понятии агиографических источников и истории их возникновения. Также проанализированы сведения об агиографических источниках, написанных в Средней Азии, и их видах, дана характеристика их источниковой значимости. В статье анализируются источники, касающиеся жизни мусульманских шейхов и ученых. Эти источники не только освещают религиозно-социальную жизнь, культурные традиции и духовные ценности Средней Азии, но и способствуют более глубокому пониманию истории региона
Xatamov T. Mustaqillik yillarida tasavvufga oid ilmiy-maʼrifiy merosning tadqiq etilishi // Islom tafakkuri jurnali. – T.: 2022. №2.
Rahimov K. Movarounnahr tasavvufi tarixi: taʼlimotning shakllanishi va tizimlashtirilishi (VII-XI asrlar) – T.: Akademnashr, 2020.
Nazarov B. “Islom agiografiyasi tizimida maqomоtning oʻrni va uning badiiy-uslubiy xususiyatlari (Bahouddin Naqshband maqomatlari misolida)”. Filologiya.f.d.diss. – T.: 2000. 4. Комилов Н. Тасаввуф.- Т.: Movarounnahr, 2009. – 395 бет.
Шайх Муҳаммад Содиқ Муҳаммад Юсуф.Тасаввуф хақида тасаввур.- Т.: Нilol, 2021.- 296 бет.
Islom ensiklopediyasi. // Z.Husnidinov tahriri ostida. – Toshkent: O’zbekiston milliy ensiklopediyasi, 2007. -bet.
Madraimov A, Fuzailova G. Manbashunoslik. – Toshkent: O’zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti , 2008. -71 bet.
Хожа Абдулхолиқ Ғиждувоний. Мақомоти Юсуф Хамадоний. – Тошкент: Янги аср авлоди, 2003.-56 бет.
Madraimov A, Fuzailova G. Manbashunoslik. – Toshkent: O’zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti, 2008. -72 bet.
Madraimov A. Fuzailova G. Manbashunoslik. – Toshkent: O’zbekiston faylasuflari milliy jamiyati nashriyoti , 2008. -76 bet.
Усман Турар. Тасаввуф тарихи. – Т.: Истиқлол, 1999. -180 бет. Ибн Арабийнинг бошқа асарлари ҳақида кенг маълумот учун қаранг: Ахмад Оташ. Мухйиддин Арабий. Ислом қомуси. VIII- ж, 533-555 бет.






.jpg)

2.png)





