MODDIY MANBALARIDA MITRA XUDOSI IFODALANGAN ARXEOLOGIYA YODGORLIKLARI
##submission.downloads##
Ushbu maqola qadimgi dunyo dinniy qarashlarida mavjud Mitra kulti manzilgohlariga bag‘ishlangan. O‘rganilgan hudud sifatida O‘rta Osiyo geografik hududi tanlab olingan. Tadqiq qilinayotgan mavzu yuzasidan ilmiy izlanishlar olib borgan olimlar tarkibiga: Dyakonov Mixail Mixaylovich, Kuzmina Elena Efimovna, Rtveladze Edvard Vasilevich, Vinogradov Nikolay Borisovich, Nora Elizabet Meri Boys, Sarianidi Viktor Ivanovich, Axmadali Asqarovich Asqarov, Temur Shirinovich Shirinov va Shaydullayev Alisher Shopo‘latovichlarning arxelogik qazishmalar natijasida topilgan moddiy ashyolar (monumental ibodatxonalar va petrogliflar) tahlili va ilmiy qarashlari o‘rganilib xulosalar berilgan.
1. Абу Рейкҳан Бируни Памятники минувшикҳ поколений / Пер. и прим. М. А. Салъйе, Избраннййе произведения, Том И, Ташкент, ФАН, 1957.; Авеста в русских переводах (1861–1996) / Сост., общ. ред., примеч. И.В. Рака. 2-е изд. СПб., 1998. С. 269–321.
2. Rahmonberdiyeva M.J. O‘RTA OSIYO HUDUDIDA MITRA XUDOSIGA BOG‘LIQ ILMIY TADQIQOTLAR. (2024). TAMADDUN NURI JURNALI, 12(63), 60-64. https://doi.org/10.69691/h55ay148
3. Грантовский Э. А. Ранняя история иранских племен Передней Азии. 2-е изд. М., 2007. С. 347-349, ср. также комм. в: Авеста. «Закон против дэвов». СПб, 2008. С. 166-167.
4. Baratov P., Mamatqulov M., Rafiqov A., Oʻrta Osiyo tabiiy geografiyasi, T., 2002.
5. Боталов. С. Г. Археологические исследования культурного слоя XVIII – XIX вв. г. Челябинска // Челябинск неизвестный: краевед. сб. / сост. В. С. Боже. – Челябинск, 1998. – Вып. 2. – С. 7-14.
6. Н. Б. Виноградов, С. А. Григорьев, А. В. Епимахов; Челяб. гос. ун-т ; Ист.-культур. заповедник обл. значения «Аркаим». – Челябинск: Изд-во Челяб. гос. ун-та, 2010. – 4 1.214 с.
7. Сарианиди В. И. Маргуш. Древневосточное царство в старой дельте реки Мургаб. Ашгабат, 2002. 279 с.; Sarianidi V.I. Seal-Amulets of the Murgab Style / / The Bronze Age Civilization of Central Asia. ecent Soviet Discoveries. Ed. by Kohl P. L. New York, 1981, P. 221—225; Сарианиди Виктор . Задолго до Заратуштры. М., 2010. 168 с.
8. Е.Е. Кузьмина. Откуда пришли индоарии. Материальная культура племён андроновской общности и происхождение индоиранцев. М.: «Восточная литература». 1994.Е.Е. Кузьмина Откуда пришли индоарии. Материальная культура племён андроновской общности и происхождение индоиранцев. // М.: «Восточная литература». 1994. 464 с. ISBN 5-02-017473. 261 c.
9. У истоков цицилизatsiи. Сборник статей к 75-летию В.И. Сарианиди.- М., 2004. - С. 466; Массон В.М. Адтындепе. - Л., 1981. С. 91, 130- 131; Аскаров А.А. Древнеземледельческая культура эпохи бронзы юга Узбекистана - Ташкент, 1977. - С. 248. Филанович М.И. Интегрatsiя в формировании древних цивилизatsiй на территории Узбекистана (эпоха бронзы и раннего железа) // International Journal of Central Asian Studies. Volume 8. 2003. - C. 22-32.
10. Аскаров А.А., Абдуллаев Б.Н. Джаркутан (к проблеме протогородской цивилизatsiи на юге Узбекистана). Ташкент, 1983 г.
11. Сарианиди В.И. Древние земледельсты Афганистана. – С. 151-155.
12. А.Ш. Шайдуллаев. Ўрта Осиё халқлари динлари тарихида Митра образи. ўзбекистон археологияси мустақиллик йилларида: ютуқлар ва истиқболлар. Узбекистон Республикаси Мустақиллигининг 25 йиллигига багишланган халкаро илмий КОНФЕРЕНЦИЯ МАТЕРИАЛЛАРИ Самарканд ш., 15-16 сентябрь 2016 й. 63-65 бетлар.
13. Деххода А.А. Словарь персидского языка. – Тегеран: Тегеран. ун-т, 1993. – Т. 2. –3068 с. (на перс. яз.)
14. Дьяконов М. М. Очерк истории древнего Ирана. М., 1961.
15. Rahmonberdiyeva M.J. Sharq olimlarining tadqiqodlarida Mitra kultining ifodalanishi. Xorazm Maʼmun akademiyasi axborotnomasi: ilmiy jurnal.-№7/3 (116), Xorazm Maʼmun akademiyasi, 2024 y. – 175 b. – Bosma nashrning elektron varianti - http://mamun.uz/uz/page/56. 65-68 betlar.
Mulkiiyat (c) 2025 «O‘zMU XABARLARI»

Ushbu ish quyidagi litsenziya asosida ruxsatlangan Kreativ Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International litsenziyasi asosida bu ish ruxsatlangan..






.jpg)

.png)





