BUXORO AMIRLIGIDA TEMIR YO‘LLAR QURILISHI TARIXIDAN
##submission.downloads##
Maqolada O‘rta Osiyoni Rossiya bilan bog‘lovchi temir yo‘lning qurilishi, Turkiston va Buxoro amirligi hududlariga temir yo‘lning kirib kelishi, Temir yo‘l qurilishi natijasida Turkiston, Buxoro amirligi va Xiva xonligining Rossiya bilan bog‘lanishi tahlil qilingan. Shuningdek, temir yo‘llarni qurishda xususiy tadbirkorlarning ishtiroki yoritilgan. XX asr boshlarida BuxoroTermiz temir yo‘lini qurishiga doir loyihalar va yo‘lning qurib tugatilish tarixi o‘rganilgan.
Терентьев М.А. История завоевания Средней Азии, с картами и планами, т. I-III, -СПб. – 1906.
ЎзМА, И-1 жамғарма, 11-рўйхат, 1308-иш, 57-61 варақлар.
Ахмаджанова З.К. Железнодорожное строительство в Средней Азии и Казахстане (конец ХIХ – начало ХХ вв.) – Ташкент: Фан, 1984. – С. 14.
Тоғаева А. З. Тошкент-Оренбург темир йўли ва унинг Туркистон иқтисодий-ижтимоий ҳаётида тутган ўрни. тарих фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертatsiяси. Тошкент, 2010. – Б.21.
Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми–XX аср бошларида Туркистонда саноат ишлаб чиқаришнинг шаклланиши. – Тошкент, 2008. – Б. 58.
ЎзМА, Р-856 -1 жамғарма, 1-рўйхат, 1-иш, 220-226- варақлар.
Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми–XX аср бошларида Туркистонда саноат ишлаб чиқаришнинг шаклланиши. – Тошкент, 2008. – Б. 59.
Ахмаджанова З.К. Железнодорожное строительство в Средней Азии и Казахстане. -Ташкент: “Фан”, 1984, -С. 1920
ЎзМА, И-3 жамғарма, 1-рўйхат, 3-иш, 85-151 варақлар.
ЎзМА, И-3 жамғарма, 1 -рўйхат, 3-иш, 134 варақ.
Семёнов - Тякьшанский П.П. Туркестан и Закаспийский край в 1888 году, по путевым впечатлениям, «Известия императорского русского географического обшества», т. 24, -СПб., 1888. -С. 303.
Терентьев М.А. История завоевания Средней Азии, с картами и планами, т. I-III, -СПб, 1906. – С. 229.
Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми–XX аср бошларида Туркистонда саноат ишлаб чиқаришнинг шаклланиши. – Тошкент, 2008. – Б. 61.
ЎзМА, И-1 жамғарма, 13-рўйхат, 5-иш, 109- варақ.
Туркестанские ведомости, -Тошкент, 1895. № 70.
ЎзМА, И-1 жамғарма, 13-рўйхат, 5-иш, 167- варақ.
Тоғаева А.З. Тошкент-Оренбург темир йўли ва унинг Туркистон иқтисодий-ижтимоий ҳаётида тутган ўрни. тарих фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертatsiяси. Тошкент, 2010. – Б.40.
ЎзМА, И-1 жамғарма, 11-рўйхат, 1308-иш, 57-61 варақлар.
ЎзМА, И-1 жамғарма, 11-рўйхат, 1308-иш, 57-61 варақлар.
Очилдиев Ф.Б. Бухоро-Термиз темир йўли қурилиши тарихидан. ЎзМУ хабарлари. № 4сон. 2012. – Б.228-232.
Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми–XX аср бошларида Туркистонда саноат ишлаб чиқаришнинг шаклланиши. – Тошкент, 2008. – Б. 63.
Очилдиев Ф.Б. XIX асрнинг иккинчи ярми – XX аср бошларида Бухоро амирлигида ижтимоий-иқтисодий муносабатлар. – Тошкент, “Firdavs-Shoh” 2022. – Б. 184.
ЎзМА, И 3-жамғарма 1- рўйхат, 446-иш, 27-варақ.
Аминов А.М. Экономическое развитие Средней Азии (колониалный период). - Ташкент: Госиздат УзССР, 1959, - С. 164.
Мусаев Н. XIX асрнинг II ярми–XX аср бошларида Туркистонда саноат ишлаб чиқаришнинг шаклланиши. – Тошкент, 2008. – Б. 64.


.jpg)

.png)






