ПОЛИТИЧЕСКИЕ ОТНОШЕНИЯ ИМАМКУЛИХАНА С ИРАНСКИМИ ЦАРЯМИ
После смерти Вали Мухаммад-хана престол Бухарского ханства занял Имамкули-хан (1611–1642). С укреплением власти Имамкулихана в Бухаре начался период спокойствия в отношениях с династией Сефевидов. Однако во время правления Имамкули-хана отношения с иранскими шахами улучшились и между двумя странами установились дружественные и дипломатические отношения. В данной статье на основе источников анализируются посольские отношения с Имамкулиханом во времена правления сефевидских правителей Аббаса I и Сафи I в Иране
1. İsgəndər bəy Münşi Türkman. Dünyanı bəzəyən Abbasın tarixi (Tarixe-aləmaraye-Abbasi). II Kitab. – Bakı. “Şərq-Qərb” Nəşriyyat evi, 2014.
2. Муҳаммад Толиб. Матлаб ут-толибин. / Форс тилидан таржима, сўзбоши ва изоҳлар муаллифлари: Ғ. Каримий, Э.Миркомилов. – Тошкент. “Мovarounnahr”, 2016.
3. Армений Вамбери. Бухоро ёхуд Мовароуннаҳр тарихи. – Тошкент. Info capital group, 2024.
4. Низомиддинов И. XVI-XVIII асрларда Ўрта Осиё-Ҳиндистон муносабатлари. – Тошкент. Ўзбекистон ССР “ФAН” нашриёти, 1966.
5. Ахмедов Б.А. История Балха (XVI- первая половина ХVIII в.) – Ташкент. Фан, 1982.
6. Зияев А. “Силсилат ас-салатин” о политическом положении Бухарского ханства в середине XVII века //Ўзбекистонда ижтимоий фанлар. 1989. 8-сон.
7. Зияев А.Х. “Силсилат ас-салатин” как исторический источник/ Дисс.на соиск. Уч степ. канд. ист.наук. – Ташкент. 1990.
8. Burton A. The Bukharans. A dynastic, diplomatic and commercial history 1550–1702. Curzon, 1997.
9. Рахмонқулова З. Б. XVI-XX аср бошларида Ўрта Осиё ва Усмонийлар давлатлари ўртасидаги ижтимоий-сиёсий ва маданий муносабатлар тарихи Тарих фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун диссертация. – Тошкент. 2002.
10. Тўраев Ҳ. Бухоро хонлигининг XVI-XVII асрлар ижтимоий-сиёсий ва маънавий-маданий ҳаётида Жўйбор хўжаларининг тутган ўрни. Тарих фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. Тошкент, 2007.
11. Зиёев Ҳ. Ўзбекистонинг Россия билан элчилик ва иқтисодий алоқаларнинг ўрнатилиши, ривожланиш тарихи (қадимги даврдан то ХХ аср бошларигача). III жилд. – Тошкент. Янги аср авлоди, 2012.
12. Cihat Aydoğmuşoğlu. Şah Abbas ve zamanı. Doktora Tezi. – Ankara, 2013.
13. Tofiq Nəcəfli. Azərbaycan Səfəvi imperiyasının Türküstan xanlıqları ilə siyasi əlaqələri. – “İdeal-Print” MMC, Bakı, 2021.
14. Таниева Г. ХVI–ХIХ аср биринчи ярмида Ўрта Осиё халқларининг ҳаж зиёрати тарихи Тошкент. “Ўзкитоб савдо нашриёт матбаа ижодий уйи”, 2021.
15. Saray.M Rus işgali devrinde Osmanli Devleti ile Türkistan hanliklari arasindaki siyasi münasebetler. – 2. baskı.Ankara. Turk Tarih Kurumu. 2017.
Copyright (c) 2025 «ВЕСТНИК НУУз»

Это произведение доступно по лицензии Creative Commons «Attribution-NonCommercial-ShareAlike» («Атрибуция — Некоммерческое использование — На тех же условиях») 4.0 Всемирная.






.jpg)

2.png)





